Karadjordje

Rodonacelnik dinastije Karadjordjevica, rodjen je u selu Visevcu oko 1762. godine. U mladosti se bavio gajenjem svinja i pomalo hajdukovao. U austro-turskom ratu i Kocinoj krajini (1787-1791) ucestvovao je u borbama protiv Turaka u dobrovoljackim odredima (frajkorima), gde je zapazen po izuzetnoj hrabrosti.
Kada su zavladale beogradskim pasalukom 1801. godine, cetiri turske dahije, pocele su vrsiti mnogobrojna nasilja nad narodom, sto je izazvalo veliki otpor u narodu i pocetak priprema za ustanak. Jedan od glavnih inicijatora i organizatora ustanka bio je Karadjordje. Na narodnom zboru u Orascu kod Arandjelovca 15. februara 1804. godine doneta je odluka o dizanju ustanka i izbora Karadjordja za vodju.

Pod njegovim vodjstvom pocela je borba protiv dahija, koja se kasnije pretvorila i u borbu protiv cele Turske carevine, kako bi se Srbija oslobodila visevekovnog turskog ropstva. Uspesnim borbama na Ivankovcu, Misaru, Deligradu i osvajanjem Beograda, oslobodjen je beogradski pasaluk, a u ovim borbama Karadjordje koji se odlikovao velikom licnom hrabroscu, postao je centralna figura - vozd srpski - vojskovodja, diplomata i drzavotvorac. Osniva srpske organe vlasti, uvodi upravne, sudske i obrazovne institucije,osniva postu, uvodi regularnu vojsku, osniva topolivnicu i druge vojne i privredne objekte.

U Topoli podize utvrdjeni grad sa ekonomijom u okolini, gde provodi slobodno vreme izmedju krvavih bojeva sa Turcima. Ustanak je imao velikog odjeka u okolnim pokrajinama, pa se ubrzo prosirio preko Drine u Bosnu, na jugu do Novog pazara i Timocku krajinu na istoku. Medjutim, medjunarodna situacija nije isla u prilog Srbima. Kada je Rusija 1812. godine ,primorana Napoleonovim napadima, da sklopi mir sa Turskom, Turska je to iskoristila i sa velikom vojskom krenula na Srbiju sa tri strane. Posle uporne borbe zauzela je celu Srbiju. Karadjordje u najvecem ocajanju, prelazi u Austriju, a zatim u Rusiju. Posle cetiri godine vratio se u Srbiju sa namerom da ponovo podigne ustanak, ali biva ubijen 26. jula 1817. godine u selu Radovanju kod Velike plane. Posle vise premestanja njegovi posmrtni ostaci su preneti na Oplenac u crkvu Sv.Djordja, porodicnu grobnicu Karadjordjevica.

Jelena Karadjordjevic

Jelena Karadjordjevic
supruga vozda Karadjordja

Jelena, zena Karadjordjeva je cerka jasenickog obor-kneza Nikole Jovanovica iz Masloseva. Rodjena je oko 1765. godine u selu Maslosevu. Za Karadjordja se udala 1786. godine. Odgajila je sedmoro dece. Ziveci u teskim uslovima emigracije i izgnanstva od 1813.godine, punih 26 godina bezuspesno pokusava da se vrati u Srbiju. Nakon povratka stalno se nastanjuje u Beogradu, i redovno odlazi u Topolu. Okruzena ljubavlju i toplinom svojih sugradjana i prijatelja, posebno kneginje Ljubice i kneza Mihaila Obrenovica, umrla je 28. januara 1842.godine. Sahranjena je u crkvi u Topoli, a 1912.godine preneta je u crkvu Sv.Djordja na Oplencu.

sinovi i kceri vozda Karadjordja i Jelene

Sima Karadjordjevic ,umro 1788 u Krusedolu

Sava Karadjordjevic, rodjena 1789 u Austriji - umrla 1847 u Beogradu

Sara Karadjordjevic, rodjena 1790 u Austriji - umrla 1855 u Beogradu

Poleksija Karadjordjevic, rodjena 1791 u Topoli - umrla 1812 u Beogradu

Stamenka Karadjordjevic, rodjena 1793 u Topoli - umrla 1875 u Beogradu

Aleksa Karadjordjevic, rodjen 1801 u Topoli - umro 1830 u Kisinjevu

Aleksandar Karadjordjevic, rodjen 1806 u Topoli - umro 1885 u Temisvaru